This post is also available in: English

Pisala sam kako nekad znam imati problema s inspiracijom za fotkanje neke torbice.

Nekad imam sasvim jasnu ideju kako bih torbicu prikazala na slici, ali kad sam sama model koji torbicu držu u rukama – što onda? Svoju ideju kako bi fotografija trebala izgledati onda pokušavam utuviti u glavu onome koji fotografira. Dragom, najčešće. Da se razumijemo, dragi radi izvrsne fotke, ali ovdje je stvar u tome da ja imam ideju kako bi fotka trebala izgledati i to pokušavam objasniti dok držim torbicu.

„Ne, ne uspravni okvir, položeni, molim!“

„Ma ne tako, daj se malo poigraj dubinskom oštrinom.“

„Ne sviđa mi se kut, probaš ponovo?“

Itd.

E tako je izgledalo fotografiranje ove torbice. Dok nisam skužila da je dragi na rubu strpljenja.

„Daj molim te, primi torbicu, drži ju ovako, ja ću fotkati da vidiš na što mislim.“ Klik i evo fotke. Mala dama u muškim rukama, brada i sve drugo. Objekt van fokusa i naopaka dubinska oštrina, ali govori tisuću riječi.

„Ovako nekako.“

„Aha, tako nekako“, reče dragi, klik-dva i snimi točno onakvu fotku kakvu sam si ja zamislila.

Mislim si, ustvari ima puno više strpljenja nego što mu priznajem. Da se ne umisli, držat ću tu misao ovako samo za sebe ;)

Mare

Malu damu napravila sam od pamučne tkanine bijelih i zelenih pruga. Tkaninu sam imala od ostataka starih dječjih hlačica opisanih uz Prugicu. Žute ruže napravila sam od satenske trake, vitice rukom izvezla bodom lančića. Unutrašnjost torbice je od zelene tkanine s bijelim točkama. Torbica je visoka 15-ak cm, široka 20-ak cm i zatvara se okvirom za torbice, od milja zvanim bigl.